Hermafrodit u crvenoj majici

Posvećeno JA

Kada je hermafrodit u crvenoj majici ko­nač­­no od­lu­­čio temeljito da pretumba svoj život bilo je le­to, mesec jul (možda ipak ni­je na odmet više pre­ci­z­nosti u ovom slučaju, dakle – ki­šo­vi­ti jul), gun­­­gu­la oko pred­sed­nič­kih iz­bora us­pešno je okon­ča­na, toliko uspešno da bi valja­lo reč gun­gu­la za­me­ni­ti rečju for­mal­nost, elem, pred­sednik je usto­li­čen, na tro­nu stamen kao hrast, vuk sit, sta­do na broju, za­do­voljno, i te kako, za­dovolj­ni trlj­kaju otečene ša­pice, a ki­ša ro­minja li ro­mi­nja, pravo vreme za sovu i še­vu, uporne su dan­gu­be u me­ta­fo­ra­ma, ali her­ma­fro­dit u cr­venoj ma­jici ne dâ se olako ome­sti vremenskim po­go­da­ma jer nje­go­va od­lu­ka je konačno čvrsta i ne­o­po­zi­va: pre­tu­m­ba­ti ži­vot po svaku cenu, po­sta­vi­ti ga ako tre­ba naglavačke, ise­ći mu ru­kave na fron­cle, ra­z­de­ra­ti postavu, neka poispadaju za­o­s­ta­le ba­jate mr­ve, do­duše odsvukud provi­ru­ju ko­n­či­ći u ne­re­du, ali ne haje on za de­ta­lje, ni­ma­lo, nije neka ce­pi­dlaka, uo­stalom na­kana je na­ka­na, a do­koli­čare­nje mu io­na­ko ni­kada nije po­la­zi­lo za ru­kom, ali kud za ru­kom?, pi­taće se ne­sum­njivo lju­bopitljivi her­ma­fro­dit u cr­ve­noj maji­ci, za­te­čen jezičkom nelogič­noš­ću, dob­ro, možda bi na ovom mes­tu više odgo­va­rala ime­ni­ca mi­sao, ka­zala bi ona po­mir­lji­vo, da­kle: po­la­zi­lo za mi­š­lju, tako bi to on, glasno, bez us­te­za­nja; elem, mo­gao bi za po­če­tak, uvod­no u ko­renite pro­mene, da odšeta do Ka­le­nić pi­jace, ku­pi ma­jo­ran s bu­se­nom, za­sa­di ga u na­kup­lje­nom tre­setu i bla­tu u olu­ku na svojoj man­sardi, sna­laž­lji­vost i šte­d­lji­vost su njene naj­iz­ra­zitije ka­rak­terne cr­te, zavi­dan je, još kad majo­ran za­mi­ri­še pu­nim li­stom, pod­stak­nut avgus­tov­s­kim sun­cem (avgust bi po svoj pri­li­ci ove godine mogao biti pes­ko­vit), i svojim opo­j­nim mirisom sme­s­ta ne­utrališe vonj buđi za­os­tale od ki­š­nog ju­la, pot­re svaki pomen na su­d­bon­o­s­ni pre­kret­ni­č­ki jul; no, gle! upravo her­ma­fro­dit u cr­ve­noj ma­ji­ci uv­lači ruke duboko u dže­pove, pret­hod­no je vla­ž­nim prs­ti­ma zagladio raz­deljak do sja­ja, nepo­slu­šan je i uporno se kos­tre­ši, ni levo bi ni desno, taj bi po svom, osobenjak (raz­deljak), duma her­ma­fro­dit u cr­ve­noj ma­ji­ci, pro­z­bo­ri pokoju s njime (raz­de­lj­kom), jer raz­go­va­rao je on i sa svojim pi­sa­ćim sto­lom od ble­dog limu­no­vog drveta, kup­ljenim u ug­led­noj an­ti­kvar­ni­ci u Nu­šićevoj, pret­hodno ga je do­b­ro nju­šio, onju­šio, puc­nuo po­tom triput ka­ži­prs­tom o ug­la­ča­nu po­vrš, osluš­nuo, i kratko od­bru­sio: ku­pu­jem! (sto), i sad već hit­rim na­gas­cima od­lučno za­mi­če niz Pe­tro­grad­sku, pre­trčava iz­me­đu automo­bi­la Ulicu Mak­sima Gor­kog, ru­ke i da­lje drži u dže­po­vi­ma iako bi mu u ovoj jur­njavi dobro posluž­i­le za odr­ža­nje rav­no­te­že, gega se ne­sigurno, posrće, psu­je, plju­je, še­prt­lja je, pa to je, znoj mu pro­bi­ja na ple­ći­ma i gru­di­ma u isti mah, ali crvena majica je io­nako mokra od ki­še i za nijansu je već tam­ni­ja, a mi­ris muš­kog zno­ja vaz­da ju je te­rao da po­d­vri­sne na sav glas: maaajmuuuniiii!, ali po­kor­no oćutkuje, suz­dr­žava se, ne bi da ome­te ko­nač­no čvrstu naka­nu, visoko je iz­digla gla­vu, zapu­ši­la nosnice vr­š­kom kaži­prs­ta, gle­da pravac u nebo, kiša mu kvasi lice, očas je mokro, zas­ta­je kraj prve tezge i pi­ta: ma­joran? (la­kon­ski upit nadopunjava upi­tnim iz­ra­zom li­ca), možete ga naći na drugom kraju pi­ja­ce, gos­pođo/gos­po­đi­ce, odgo­va­ra mu žena sa stru­čkom ce­lera ude­nu­tim za uhom, mršava je i is­pi­je­na i gla­va joj na­li­ku­je na jalovu baštu, mi­sli, a ce­ler? mo­gao bih, eto, da za­sadim i ce­ler, mi­ris mu je ku­di­ka­mo oporiji, šta mislite o to­me?, pro­pi­t­kuje da­lje; gos­po­di­ne/go­spodi­či­ću, ne držimo celer s bu­se­nom, od­go­vara žena ne­za­intereso­va­no; pri­me­ću­je kako baš­ta na že­ni­noj glavi sad de­luje ža­los­nije, ce­ler je iz­ne­na­da uvenuo, ovio joj se oko go­lemog uha i on shva­ta da je že­na stručkom celera pri­kri­va­la go­le­minu sopstve­nog uha; a da joj pre­d­lo­ži, sas­vim dobronamerno, da pro­moli gla­vu na tren ispod nadstre­šnice, pu­sti da joj po­k­retnu baš­tu ospe kiša, ži­v­nu­la bi, nab­u­ja­la, sme­sta oko­rovila, bez ika­kve sumnje, sve baš­te oži­ve na pla­hoj letnjoj kiši; di­v­ne su ove letnje ki­še, kaže; eto ga, nesrećnik, opet kon­sta­tuje ume­s­to da pred­la­že, pro­kleto je ne­od­lu­čan, misli ona une­r­vo­ženo, dok on nad­me­no iz­vi­ja glavu u nebo, i iz­vio ju je to­li­ko vi­soko da vi­še nije mogao da pra­ti svoj us­po­re­ni hod, gazi nasumice, ne ma­ri, io­nako mu je sva­ka sto­pa ove pi­jace dobro po­z­na­ta i njome bi mogao ići i za­t­vorenih očiju ako us­treba, i up­ravo ide, pro­vi­ja se između tez­gi kao avetinja, pri­me­ću­je us­hi­će­no, viši je za gla­vu od os­talih ku­paca, što je dobro, od­lič­no! mis­li i raduje se, visina dop­ri­no­si sve­op­š­tem uti­s­ku, stvara pri­vi­dnu nad­moć, što je u oko­l­nos­ti­ma pod kojima je čvr­sto od­lučio da pre­tum­ba svoj ži­vot na­glavačke i za­po­čne sve is­po­četka, va­ljano, po­zitivno olak­ša­nje, i zada­ti naum bi mo­gao ko­na­č­no da započne.

Ništa od tvoje čvrste i neopozive nakane, zna­la sam, besna je sad i frkće; on bi rado da ćuti, ne pro­go­vo­ri ni reč, lak­še mu tako; dok kiša pada sad ja­čim pljuskom, crvena majica već počinje da pu­šta bo­ju, naoči­g­led bledi i stanje stvari menja pred­vi­div tok, te tako sle­di i ovo: her­ma­froditu se cr­ve­na majica na­pra­sno prebojila u bledo­ru­ži­častu; naslu­ću­jete, nije kupio ni ma­joran, iako je bio čvr­s­to name­ran jer je sa­mo­uvereno pove­ro­vao da mu je poz­nat put do tezge na kraju pijace na kojoj se pro­daju za­či­n­ska bi­lja s busenovima, još je bio ube­đen da mo­že on to, onako, i za­tvo­renih oči­ju ako tre­ba; ra­zum­ljivo, glavu ne bi nipošto da spušta, ono, naj­pre zbog efekta proiz­ve­denog vi­si­nom; a kad već nije kupio majoran, uz­gred mu i ma­jica iz­ble­de­la, ne vredi uop­šte da za­po­či­nje s po­me­nu­tom pre­tumbacijom; kiša je kao za bak­suz sta­la i što se njega tiče avgust slo­bodno može da po­č­ne, ovog trena ako zaželi, sled stvari io­na­ko je izgubio sud­bonosnu nit, udenula se ku­kavica u po­grešu uši­cu; majo­ran, origanum ma­i­o­rana, ma­žu­ran, tej od ma­jorana pre­po­ru­čuje se ra­di ola­k­ša­va­nja disanja, ma­joran, sa­m­seg, ma­jo­ran, upo­trebljuje se za spra­v­lja­nje vo­de pro­tiv stra­ve, ma­joran, ma­jo­ran¼ ne po­sus­taje u bes­mi­sle­nom nizanju; postaje čak vid­no his­te­ričan, što mu pomalo i godi, his­te­ri­ja us­peš­no za­taškava po­raz, znao je, ljuta je na sa­mo­ga sebe, mo­gao bi da se ugrize za po­tkolenicu bar, kao be­san pas, os­ta­vi trag ug­ri­za do koske, tra­jan žig u opo­men; kako je samo mogla da zanemari tako važnu stvar, pre­neb­regne ishod, bude nesmot­re­no sa­mo­u­ve­re­na, i, ko­načno, stanje stvari iza ko­jeg ne­mi­no­v­no sledi po­jašnjenje s tačkom, ključ: Her­ma­frodit u cr­ve­noj ma­ji­ci je spisate­lj(ica).