Crveni presek, 26.11.2015.


U četvrtak, 26. novembra u Kući kralja Petra održano je završno veče za 2015. godinu u sklopu projekta „Isidora nas sluša“, u organizaciji GO Savski venac, predstavljanjem novog romana Laure Barne Crveni presek, u izdanju Službenog glasnika (edicija Glasovi). Brojnoj publici roman su predstavili kritičari prof. dr Petar Pijanović i Petar Arbutina, koji je inače i urednik ovog izdanja. Profesor Pijanović je naglasio žanrovsku mnogolikost Crvenog preseka, ističući da je roman neka vrsta biografije i spomenika glavnog junaka – slikara Koste Mičičevića, psihoanalitički ogled, omnibus roman, roman potrage, čak u izvesnom smislu detektivski roman, u kom se autorka pojavljije u trostrukoj ulozi: kao pisac, junak i tumač nastanka knjige. Obojica kritičara, i Petar Pijanović i Petar Arbutina, saglasili su se da je ovo do sada najbolja knjiga Laure Barne.

Književno veče pod nazivom “Kroz crveni presek” otvorio je zamenik predsednika GO Savski venac Vladimir Novaković.

Marko Vidojković, 10.9.2015.


Večeras, 10. septembra 2015, u 19 časova, u Kući kralja Petra I, ustanovi kulture GO Savski venac, u sklopu projekta „Isidora nas sluša“, održana je tribina o književnom stvaralaštvu Marka Vidojkovića, pod nazivom „Veče s dijagnozom“.

Povod za održavanje ove večeri bila je Vidojkovićeva nova knjiga Priče s dijagnozom, ali je Laura Barna, autorka projekta „Isidora nas sluša“ napravila osvrt na celokupno njegovo stvaralaštvo.

„Budući da je Marko Vidojković jedan od najtiražnijih srpskih pisaca, u vreme kada se, u današnje vreme, gotovo proročki ostvaruju njegove prognoze iz romana Kandže: Rat, Armagedon i Revolucija, kroz projekat koji se bavi aktuelnim društvenim temama i predstavljanjem eminentnih ličnosti iz kulture i umetnosti, logičan je bio osvrt na Vidojkovićevo stvaralaštvo. Projekat Isidora nas sluša, ovom tribinom obeležava svoju šestogodišnjicu, a u ovoj godini njegovu realizaciju podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije“, istakla je književnica Laura Barna.

Marko Vidojković, svojim specifičnim načinom izražavanja približio je brojnoj publici glavne junake romana i sve metafore koje koristi kao motive koji se ponavljaju iz knjige i knjigu. Publika je u razgovoru s piscem saznala više o poteškoćama visokotiražnih samostalnih umetnika koje oslikavaju trenutno loše stanje ne samo u književnosti, već i u kulturi uopšte.

Fantastična je fantastika, 23.6.2015.


U nastavku projekta „Isidora nas sluša“, u organizaciji GO Savski venac, Kuće kralja Petra i Fonda „Isidora Sekulić“, u utorak, 23. juna 2015 godine održano je književno veče „Fantastična je fantastika“ u kojoj je promovisan almanah Književna fantastika. Sa autorom projekta „Isidora nas sluša“, književnicom Laurom Barnom razgovarali su urednici Almanaha Dragoljub Igrošanac i Mladen Milosavljević, kao i autori priča zastupljenih u Almanahu: Zoran Živković, Dušica Žegarac, Pavle Zelić, Irena Dajić i drugi. Veče je otvorio zamenik predsednika GO Savski venac Vladimir Novaković.

Almanah Književna fantastika je godišnja publikacija koja nudi uvid u aktuelnu srpsku i svetsku produkciju fantastičkog literarnog stvaralaštva. Pored proznog dela, almanah čine celine posvećene esejistici, poeziji, intervjuima i prikazima najznačajnijih književnih ostvarenja pisanih u ključu fantastike i objavljenih u Srbiji tokom prethodnih godinu dana. O ovom izdanju govoriće urednici Dragoljub Igrošanac i Mladen Milosavljević, te autori zastupljenih tekstova Zoran Živković, Dušica Žegarac, Pavle Zelić, Ivana Mihić i Irena Dajić.

Segment posvećen proznom stvaralaštvu čini devetnaest priča srpskih žanrovskih autora (Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Uroša Petrovića, Adrijana Sarajlije, Borisa Nada, Darka Tuševljakovića, Pavla Zelića, Marka Piševa i Dejana Ognjanovića), ali i glavnotokovskih pisaca, poput Davida Albaharija, Svetislava Basare, Laure Barne i Ivana Tokina. A kao posebna poslastica, tu su i prozna dela poznatih glumaca, muzičara i voditelja vičnih peru: Zorana Kesića, Dušice Žegarac, Marka Šelića Marčela, Ace Seltika, Ivane Mihić i Dušana Nedeljkovića.

Esejistički deo donosi radove eminentnih domaćih proučavalaca književne fantastike kao što su Zoran Živković, Sava Damjanov i Dejan Ognjanović, ali predstavlja i radove mladih teoretičara Mladena Jakovljevića, Miloša Jocića i Mladena Stajića. Tu su i intervjui sa Bobanom Kneževićem i Goranom Skrobonjom, piscima koji su, uz Zorana Živkovića, najzaslužniji za popularizaciju ove vrste književnosti u Srbiji tokom poslednje tri decenije. A u segmentu posvećenom poeziji, kroz izbor književnika Ilije Bakića, predstavljen je opus Miroljuba Todorovića, začetnika međunarodnog avangardnog Signalističkog pokreta.

Projekat „Isidora nas sluša“ podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Gordana Zalad, 10.2.2015.


Projekat „Isidora nas sluša“, koji pod pokroviteljstvom GO Savski venac, Kuće kralja Petra i Fonda „Isidora Sekulić“, vodi i uređuje književnica Laura Barna ušao je u šestu godinu postojanja. U utorak 10. februara 2015. godine održano je veče posvećeno ženama sa Golog otoka kroz predstavljanje romana Plava tišina Gordane Zalad. Pred prepunom prijemnom salom Kuće kralja Petra o sudbini golootočkih logorašica, uzrocima i posledicama koje su odredile ne samo njihovu sudbinu nego i sudbine njihovih naslednika, razgovarale su književnica Laura Barna i Gordana Zalad, autorka romana Plava tišina. Delove iz romana čitao je glumac Narodnog pozorišta u Beogradu, Nebojša Kundačina. Na prigodnom koktelu koji je posle promocije priredila izdavačka kuća Evro Giunti, prisutni su nastavili razgovor sa autorkom.

Jedinstven roman o patnji devojke Natalije, apsolutno nevine golootočke žrtve, čija je jedina nedokazana krivica ljubav prema muzici Čajkovskog. Jedinstvena tematska osobenost Plave tišine je isticanje i slavljenje lepote nebesa i mora i ljudske dobrote u tom morbidnom logoru gde je dodir ruke, tiha, blaga reč, skriven sapatnički osmeh, predstavljao ljudski podvig i herojstvo. Gordana Zalad veruje u čovekovu moć dobrote i neuništivost lepote i tamo gde se njihovo ispoljavanje plaća najmorbidnijim poniženjem i nasiljem koji su mogli samo bolesni umovi da smisle. Prizore totalnog raščovečenja čoveka, prikazala je Gordana Zalad na ubedljiv i književno-romansijerski način.

Dobrica Ćosić (iz recenzije)

U svetu u kom su efekti i značaj tišine dovedeni do apsurda održivosti, u kom se preispituje njena uloga i svrhovitost a zanemaruje suština pod izgovorom da je odraz kukavičluka, u kom se njena fina simbolika brka sa nemoći izražavanja a njena sverečitost svodi na neverbalnu banalnost, Gordana Zalad novim romanom Plava tišina snagom umešno građenih slika oživljava bojenu tišinu kao upozorenje na golgotu nedorečenog dela naše istorije, a na koju se prerano spustila ćutnja – žene na Golom otoku.

Roman Plava tišina mogla bi biti i saga o jednoj mladosti koju su nametnutim nemilim okolnostima fantomski dželati pokušavali najsvirepijim metodima sistematski da unište, ili pak osujete namećući žrtvi isfingiran osećaj krivice. Ovaj roman bi mogao biti i geneza prkosa bolu i nosiocima bola, ali i geneza žudnje za dobrim i lepim oličenim u umetnosti, kao izbavljujućim životnim nagonom koji potire ili razblažnjava pogubnost i najjačeg zla.

Laura Barna (iz recenzije)

Antologija „Nova srpska pripovetka“, 15.12.2014.


„Nova srpska pripovetka“ (Paladin), luksuzno opremljena antologija pripovedaka objavljenih u dosadašnjim Paladinovim antologijama („Beli šum“, „Istinite laži“, „Apokalipsa juče, danas, sutra“, „U znaku vampirice“ i „U znaku vampira“), u prisustvu priređivača i vlasnika izdavačke kuće Paladin Gorana Skrobonje kao i autora zastupljenih u antologiji (Jelena Lengold, Miomir Petrović, Mirjana Đurđević, Jovan Ristić, Branka Selaković, Oto Oltvanji, Darko Tuševljaković, Boban Knežević, Petar Petrović, Laura Barna i Goran Skrobonja) predstavljena je u Kući kralja Petra u okviru Projekta „Isidora nas sluša“, autorke Laure Barne, koja je vodila razgovor sa prisutnim piscima.

Književnu tribinu „Živela priča“ orvorio je potpredsednik GO Savski venac Vladimir Novaković.

Autori su pred mnogobrojnim posetiocima i ljubiteljima fantastične književnosti govorili o svojim pričama kao i o sudbini priče u srpskoj književnosti, ali i njenom položaju u okviru evropske i svetske književnosti.

U Antologiji „Nova srpska pripovetka“ zastupljeno je 34 autora sa isto toliko priča:

  • Goran Skrobonja Predgovor
  • Aleksandar Gatalica Vek
  • Jelena Lengold Da, ljubav nestaje
  • Zoran Ćirić Noćna kretanja
  • Laura Barna Topčiderski rubin
  • Miomir Petrović Vidosava
  • Mirjana Marinšek Nikolić Opušak iz Fridine urne
  • Ivan Nešić Pravimo se da znamo sve o ljubavi
  • Darko Tuševljaković Dok ne dođu šejtani
  • Verica Vinsent Kol S one strane vremena i varke
  • Đorđe Pisarev Moj drug Bog ili 5364
  • Mirjana Đurđević Ko ti gleda profil
  • Oto Oltvanji U tehnikoloru, večno mlad
  • Neda Mandić Spasojević Direrova poseta
  • Adrijan Sarajlija Hronovizija
  • Vladimir Kecmanović Bajka
  • Dejan Stojiljković Druga strana ponoći
  • Milivoj Anđelković Poslednja pobeda Kira Velikog
  • Spomenka Stefanović Pululu Mara
  • Marko Pišev Gospodin Pepermint
  • Jovan Ristić Godine u magli
  • Petar Petrović Ajde dobro, svakom se to desi ponekad…
  • B. Selaković Izvin’te, šta je s mojom kiflom
  • Mina Todorović Cigarete
  • Vasa Pavković Vampirdžija
  • Ilija Bakić Kameno saće
  • Vule Žurić Tajna crvenog zamka
  • Zoran Pešić Sigma Glad
  • Srđan Srdić Golem
  • Đorđe Bajić Crna zvezda
  • Dejan Ognjanović Noćenje
  • Pavle Zelić Dodiri
  • Aleksandar Bjelogrlić Februar
  • Boban Knežević Vampirijada
  • Goran Skrobonja Projekt: Sunce ili Anka, ubica vampira