Cvet s greškom – Slavica Garonja, 6.9.2016.

U sklopu Projekta „Isidora nas sluša“ 6. septembra u 19 časova u Kući kralja Petra održaće se književno veče „Cvet s greškom?“ Učestvuju: Dr Slavica Garonja, književnica, Manojlo Vukotić, izdavač, Petar V. Arbutina, kritičar, Laura Barna, autorka projekta.

Vremeplov – Dragan Velikić, 5.7.2016.

U sklopu Projekta „Isidora nas sluša“ 5. jula u 20 časova u Kući kralja Petra održaće se književno veče „Vremeplov“. Učestvuju Dragan Velikić, pisac i Laura Barna, autorka projekta. Dobro došli u vremeplov, sa odsedanjima u pomenutim gradovima, hotelima, prostorima i slikama punim ljudi.

Hipokratova fikcija? – Goran Milašinović, 24.5.2016.

U sklopu Projekta „Isidora nas sluša“ 24. maja u 20 časova u Kući kralja Petra održaće se književno veče „Hipokratova fikcija“. Učestvuju Goran Milašinović, kardiolog i pisac i Laura Barna, autorka projekta. Dobar povod za – dobrodošli!

Fotografije glasova – Zoran Bognar, 14.4.2016.

U sklopu Projekta „Isidora nas sluša“ 14. aprila u 19 časova u Kući kralja Petra održaće se pesničko veče „Fotografije glasova“. Učestvuju Zoran Bognar, pesnik i Laura Barna, autorka projekta. Dobar povod za – dobrodošli!

Svet reči

Intervju za Časopis Društva za srpski jezik i književnost Svet reči koji je vodila Tamara Krstić.

Agape – Isidora Sekulic, 13.03.2016.

Emisija „Agape“ povodom izložbe „Isidora“.

Predavanje „Sećanje na Isidoru“, 18.3.2016.

U petak, 18. marta u 19 časova u Biblioteci „Vlada Aksentijević“ u Obrenovcu, književnica Laura Barna održaće predavanje o Isidori Sekulić. U okviru predavanja, biće prikazan dvadesetšestominutni film, snimljen na izložbi „Isidora“ u Kući kralja Petra, u kom Laura Barna, opisujući eksponate, vodi kroz život naše velike književnice.

Dobro došli!

Okrugli sto „Isidora u ogledalu“, 9.3.2016.

Pozivamo vas da u sredu 9. marta u 19 časova, u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Senjak), prisustvujete večeri „Isidora u ogledalu“, posvećenoj književnici Isidori Sekulić. Učestvuju: Milosav Tešić (akademik SANU), prof. dr Jovan Delić (književni kritičar i profesor na Filološkom fakultetu), Vasa Pavković, pisac i književni kritičar (Institut za srpski jezik), Petar V. Arbutina, književni kritičar (direktor sektora za izdavanje knjiga u Službenom glasniku), Ratko Adamović, pisac i predsednik Fonda „Isidora Sekulić“, Laura Barna, književnica, urednica Projekta „Isidora nas sluša“ i Okruglog stola „Isidora u ogledalu“.

Izložba „Isidora“, 25.2.2016.

Prvi put od smrti književnice Isidore Sekulić (1877–1958), u rekonstruisanoj radnoj sobi od eksponata koji se čuvaju u Legatu „Isidora Sekulić“ u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“, zaveštanih književničinim usmenim testamentom, šira javnost će imati priliku da vidi lične stvari Isidore Sekulić (nameštaj, knjige, dokumentaciju, sitne lične predmete i umetnine).

Crveni presek u Obrenovcu, 11.2.2016.

Predstavljanje novog romana Laure Barne Crveni presek u Biblioteci „Vlada Aksentijević“ u Obrenovcu četvrtak, 11. februar u 19 časova.

O romanu će govoriti Aleksandar Maksim Popović i autorka.

Dobro došli!

Crveni presek

U izdanju Službenog glasnika, objavljena je nova knjiga Laure Barne Crveni presek. Reč je o delu posvećenom najvećem srpskom impresionisti Kosti Miličeviću (1877–1920), i nastanku njegove slike „Vido, ostrvo smrti“ iz 1919. godine, stradaloj u nemačkom bombardovanju tokom Drugog svetskog rata.

Pad klavira

Zavod za udžbenike, Beograd 2013.

Godine 1932. književnica i helenistkinja Anica Savić Rebac donosi na Filozofski fakultet svoju doktorsku disertaciju Predplatonska erotologija. Izabrala je za mentora najpoznatijeg srpskog filologa i istoričara religije Veselina Čajkanovića. Njihove sudbine, kroz vampirsku priču, prožimaju se sve do dana kada je srušena kuća čuvene porodice Čajkanović, 15. marta 2012.

Ovo je roman o istoriji jedne porodice, njenom usponu i padu, ali i odnosa društva prema ličnostima koje su doprinele duhovnom i kulturnom napretku nacije.

Đorđoneova kletva

Zavod za udžbenike, Beograd 2011.

Roman „Đorđoneova kletva“ je presek kulturnoistorijskih, političkih, društvenoekonomskih i, pre svega, umetničkih dešavanja u periodu od 1425. do 1578. godine na Apeninskom poluostrvu u tada razjedinjenoj Italiji, odnosno začetak renesanse i ključnih inovacija u slikarstvu, skulpturi i arhitekturi. Građa romana zasniva se na autentičnim podacima, arhivskim i istorijskim dokumentima, ali i svojevrsnoj fikciji koju romaneskna forma zahteva kako bi održala svežinu u aktuelnosti. Tako jednu od ključnih uloga u romanu ima Đorđoneova slika „Oluja“...

Tamo neka zanimanja

Besjeda, Banjaluka, 2010.

Knjiga dvadeset i dve priče o fiktivnim zanimanjima, odnosno paradoksima jedenja vremena: Bibliotekarka, Liftboj, Književnik Pijavica, Čekalac iz udvojene čekaonice, Jakov Beobanka, Promatrač zvezdanog svoda, Sakupljač telesnih hendikepa, Hermafrodit u crvenoj majici, Jedan neverovatan slučaj, Slučaj jednog lipicanera, Marseljski tarot, Mrlja, Kleplovana čipka s Peskare, Jabuka za Agniju, Pad, Spaski bi ipak da bude spasen, Mislilac u službi, Piroman, Zato što je gospođica G. zavidela šalterskoj službenici, Udarac po udarac – eksperiment, Majstor beležničar, Prosejani fantom.

Crno telo

Zavod za udžbenike, Beograd 2010.

Obeležavajući 100 godina od smrti Laze Kostića, Zavod za udžbenike objavljuje neobičan i duboko promišljen i proživljen roman Laure Barne Crno telo. Povezujući tradicionalno i moderno, romantični 19. vek i savremeno doba puno teskoba, dilema i još nerazjašnjenih tajni ljudskog postojanja, traganja za dobrim, nasuprot borbi protiv zla, Barna ispisuje koliko omaž velikom piscu, toliko i hroniku o jednoj određenoj ljubavi i svim ljubavima sveta, o porodičnim odnosima i spoznaji samoga sebe. Dosledna sebi, i u ovaj roman unosi meditativne pasaže, lirske refleksije...

Sanatorijum pod belim

Grafički atelje „Dereta“, Beograd, 2009.

Roman Laure Barne Sanatorijum pod belim dokazuje da je reč o stvaraocu izuzetne kreativne samosvesti, mudre, čak filozofske produhovljenosti i preciznog stila. Kroz uzbudljivu i mnogodimenzionalnu fabulu bićemo volšebno uvedeni u nekoliko njenih rukavaca, u kojima ćemo pre svega osetiti strast u odbijanju milenijumskog terora kolektivno nesvesnog nad individualno svesnim, odnosno u odbijanju poraza pred nametima većine i manifestovanja straha od genija kakvi su bili Arhimed, Sokrat, Leoardo da Vinči, Vinsent van Gog, Maljevič i mnogi drugi…

Četiri elementa

Zavod za udžbenike, Beograd, 2009.

Roman za decu i omladinu „4 elementa“ avanturističko je putovanje devojčice Kal Ine kroz suštinu i osnovna svojstva el­e­me­na­ta (Vazduh, Vatra, Voda, Zemlja) od kojih je sazdana celokupna priroda i sve u univerzumu. Prolaskom kroz njih, u neodređenom vremenskom tra­janju, jer su onamo „merači vremena“ sas­vim drugačiji nego na Sve­tu Zemlji, Kal Ina se upoznaje sa osobinama, ali i načinom funkcio­ni­sanja i uređenja elemenata ponaosob. I, iako različiti, u svakom postoji ona ključna spona koja ih vezuje u Jedno – Kosmos.

Moja poslednja glavobolja

Zavod za udžbenike, Beograd, 2008.

Davne 1913. godine Jovan Skerlić je napisao kritički prikaz Saputnika Isidore Sekulić i Ispovesti Milice Janković i objavio ga pod naslovom „Dve ženske knjige“. Videći u Saputnicima knjigu „ličnoga nadahnuća i vrlo intimnog tona“, napisanu u godini kada se, „otkako nas ima na svetu, najviše prolilo srpske krvi“, J. Skerlić zamera Isidori što u toj godini izlazi njena knjiga u kojoj ima „sedamnaest strana fraza o jednoj glavobolji“. Ta njena ? Isidorina glavobolja i prekor velikog kritičara dobroj knjizi ostavili su vidnog traga u životu i razmišljanju Isidore Sekulić.

Dijalog o kamenu

(arheološke priče)
Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, Art-Anima i Kulturna mreža „Projekat Rastko“, Beograd, 2008.

„Dijalog o kamenu” je zbirka fantastičkih priča inspirisanih arheološkim lokalitetima širom Srbije (Lepenski Vir, Gamzigrad, Golubac, Viminacijum, Caričin grad, Šarkamen, Singidunum), ali i Hilandarom, Venecijom...

22. maja 2008, povodom obeležavanja godišnjice srpske fantastike, u saradnji sa Društvom ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i kulturnom mrežom „Projekat Rastko“, objavljen je ...

Crno telo

Grafički atelje „Dereta“, Beograd, 2007.

Da li je umetnost sama po sebi strast ili je strast ne­i­zostavno prisutna u samoj ideji umetnosti. Poetički i stilski razigrana u želji, i strasna u nameri, Laura Bar­na ispisuje roman Crno telo nad kojim bdi još uvek nedovoljno rastumačena figura arhivolšebnog romantika Laze Kostića. Međutim, Crno telo je priča o odrastanju i uzrastanju u vrhove nasleđa srpske knji­ževnosti i tajni porodične istorije, ljubavi i želje koja, kao poslanje iz prošlosti, putuje kroz vreme, od romantizmu sklonog XIX veka i Laze Kostića do današnjih dana, nesklonih svemu što je uzvišeno.

Nevolje gospodina T. ili suteren

Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2005.

Da ne postoje žanrovske raspodele književnih dela, Nevolje gospodina T. ili suteren mogao bi se nazvati romanom u pričama, romanom u dvadeset jednom slučaju, podeljenom u pet tematskih celina, ili je reč o sistematizaci nevolja izvesnog imaginarnog lika gospodina T. Nevolje pojedinca, umetnika uglavnom, uzrokovane mestom njegova boravka, ali i nerazumevanjem okoline, uslovljavaju obezimenjavanje, imaginarni lik sveden je pod slovcem T. Suočen u naše ime sa svim varijantama nevolja kroz razne epohe u istoriji civilizacije, te ga tako srećemo katkad i oimenjenog u ...

Protovir

(Arheološki roman)
Ars Libri, Beograd i Besjeda, Banjaluka, 2003.

Lepenski Vir kao inspiracija

Kada je 1965. godine Dragoslav Srejović, mladi docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, otpočeo arheološka iskopavanja na Lepenskom Viru u Ðerdapskoj klisuri, sigurno nije ni slutio da će taj lokalitet i otkrića koja su zatim usledila 1967. godine izmeniti ne samo njegov život već i svetsku arheologiju, istoriju umetnosti, istoriju ljudske civilizacije, pa i književne teme. A ono što je ugledalo svetlost XX veka, posle više milenijuma pod rečnim nanosom ...